Kruna

Miki, Gita, Čuperak i Zec su štićenici doma za nezbrinutu decu sredinom 80ih godina u SFRJ. Imaju samo jedni druge i ljubav prema muzici koja je tolika da nonstop krišom sviraju po ulicama i trgovima. Nerazumevanje rigidne institucije i njene uprave prema umetničkim sklonostima naših štićenika postepeno prerasta u njihovo sve drastičnije kažnjavanje. Odlučuju se na bekstvo. Bežeći iz doma, završe u romskoj čergi kojom upravlja Roman, zvanični kralj čerge i nezvanični kralj pesme i muzike. Begunci su muzički nadareni pa im Roman svesrdno pomaže da pronađu svoj put. Roman vrednosno presudno utiče na pridošlice u svojoj čergi svojim stavovima i filozofijom koja odudara od tadašnjeg vremena, uvek je u zaostatku za sadašnjošću čitav jedan vek. Romanov način života je skroman i sveden, za njega je vreme stalo. Njegove stavove najteže usvaja Miki čija se velika i skrivena ambicija kosi sa Romanovom beskompromisnošću. Miki, iako su njegovo poštovanje i ljubav prema Romanu beskrajni i doživljava ga kao oca kojeg nikad nije upoznao, on u dubini duše ne želi da ide Romanovim putem jer je svedok da je kralj Roman nepriznat diskografski, da ne postoji na tržištu i da je njegova kraljevska titula nezvanična. Mikijevi snovi o slavi nadilaze racionalno. U drugom delu koji se događa 30 godina kasnije, Roman je i dalje tamo gde je bio, zamrznut u vremenu i u istoj onoj čergi. Miki i njegova družina su u sličnoj situaciji, ali Miki, u dogovoru sa nečasnim producentom Živadinom, prelama da od Romana zatraži blagoslov da uzme njegovo umetničko ime jer će tako napokon da lansira svoju karijeru. Roman i ne sanja da je u pitanju producent koji ga je jednom davno već prevario ukravši mu autorska prava za sav opus. Čitav taj opus će pripasti Mikiju koji napokon pronalazi formulu slave: fali samo jedna davna i zabranjena pesma koja ga opseda od detinjstva i fale mu najbolji svetski studijski muzičari. Miki, odnosno sada Roman, krši dva zaveta: jedan prema starom kralju Romanu da neće pevati i zloupotrebiti mitsku romsku pesmu koja je po kraljevom pripovedanju zabranjena za pevanje, i drugi, prema svojim prijateljima koje je zamenio za muzičare na čijoj strani su i iskustvo i svetska reputacija. Odbacio je sve, a onda kao u nekom košmaru gubi svoj glas. Nezadrživo kreće ka dnu, u svakom smislu. Nakon smrti starog kralja shvata, kao i svi ostali, da je cena slave prevelika i da se moraju vratiti jedni drugima.