Saligia

Usled krize izazvane pandemijom smrtonosne zaraze koja je zadesila ceo svet, u prologu priče predstavljaju se glavni likovi (sedam smrtnih grehova) kroz svoj svakodnevni život koji ubrzo prestaje. Zahvaljujući apokalipsi koja se dogodi na zemlji, oni se bude zaglavljeni u nepoznatom prostoru, Saligiji, u kome vreme stoji, sa odlomcima sećanja svojih života nedovoljnim da bi znali svoja imena, godine, status ili bilo šta elementarno o sebi. Kako okolo nema ničega osim rastinja i razrušenog hrama, prinuđeni su da borave u centru monumentalne građevine, za velikim stolom punim raskošne hrane i pića, istražujući jedni sa drugima svoje poreklo i razlog zašto su baš oni tu. Stubovi oko njih često oživljavaju, pretvarajući se u svitu belih anđela koji im pomažu na putu iskušenja. Njih vidi samo publika. Kako priča odmiče, identiteti grehova, jednog po jednog, počinju da se pokazuju. Upoznajući se sa sobom, otključavaju sećanja koja im se javljaju u fragmentima, pomoću kojih razotkrivaju svoju, nimalo pohvalnu prošlost iz života sa Zemlje. Na samom kraju priče, u trenutku njihove kompletne samospoznaje, vreme se otkoči. Počinje da pada kiša. Po njih stiže kanu u koji ih polažu Beli anđeli. Bude se na zemlji, na mestu i u vremenu iz kog su deportovani u Saligiju, ovog puta sa kompletnim sećanjima svojih života, identiteta i iskustva stečenog u „čistilištu“ koja im pružaju izbor – da preuzmu odgovornost i svojim delovanjem spase svet ili da ostanu nepromenjeni i puste ga da propadne.