Ruka pravde

Blagoje Jovović, mladi diplomac vojne škole u Bileći, dobija jednu od prvih medalja za hrabrost dodeljenih na području Kraljevine Jugoslavije u Drugom svetskom radu, a onda učestvuje u ustanku protiv okupatora. Dok se Blagoje bori protiv okupatora, Ante Pavelić u svega nekoliko nedelja prelazi put od propalog revolucionara do poglavnika novonastale Nezavisne države Hrvatske, što je položaj koji koristi da započne genocid nad Srbima.

U Crnoj Gori ustanak postaje revolucija, što Blagoje ne prihvata već bira da borbu protiv okupatora nastavi kao pripadnik Jugoslovenske vojske u otadžbini, u čijim redovima sreće svog daljeg rođaka Jakova Jovovića. Nakon što u borbama protiv neprijatelja pokažu svoje ljudske i vojničke kvalitete, njih dvojica dobijaju zadatak da odu u diplomatsku misiju kod saveznika kako bi obavili pripreme za njihovo iskrcavanje na jadransku obalu Jugoslavije. Saradnici Ante Pavelića drugim kanalima u slično vreme počinju da grade odstupnicu za slučaj da Sile osovina ne pobede u ratu.

Blagoje i Jakov odlaze prvo u američku, zatim i u britansku vojnu komandu. Blagoje i Jakov ipak ne uspevaju da uhvate Pavelića, koji nestaje uz pomoć rimokatoličke crkve.

Kao poslednji čin pomoći, Irac šalje Blagoja i Jakova u Argentinu, gde oni odlaze ne znajući da je upravo tamo otišao i Ante Pavelić. Blagoje i Jakov počinju novi život, prilično uspešan. Pokreću malu fabriku, a Blagoje se zaljubljuje u Gladu, mladu i lepu Argentinku. Taman kada se sve kockice slože, Blagoje slučajno naleće na Pavelića i lov ponovo kreće, ovaj put po Argentini.